Život,pun uspona i padova,sreće i tuge,ljubavi i mržnje.Osamnaest godina,ljubavi,radosti toliko smo ja i moja supruga zajedno.Prošli smo sve i svašta u životu,borili se sa svim i svačim. Radimo,stvaramo da našoj deci stvorimo bolju budućnost nego što smo je mi imali,kao i svako ko ima porodicu.Te loše 2008 god. zakucani smo duboko za dno i ono što nas gura napred je stariji sin koji nam svojim ludostima vraća osmeh i ove male plave okice.Najdragocenije što imamo jesu ova dva klinca a sve sto mi treba je ovaj njihov osmeh.I da nije Jankove bolesti ne bih imao da se požalim ninašta. Sada će već četiri godine kako je bolestan a mama je njegov najveći oslonaci uvek su tu da me razvesele i obraduju.A kad dodje noć i svi spavaju u mraku i tišini čujem je kako jeca,a ja bespomoćan ne mogu da uradim ništa kako bi im pomogao.Sutra ponovo osmeh na lice jer novi je dan i svaki njegov gest i pokret je nasa radost.Ali ono što najviše boli je dok gledam njih dvoje kako se trude da se poigraju,zagrle,kako vole jedan drugog.Nemožete da zamislite niti da naslutite bol tugu i nemoc koju osecam,a morate da budete jaki da zbog svega ostanete nasmejani i veseli jer u suprotnom će te poludeti.Evo baš pre neki dan ima tu u komšiluku jedan mališa sa dve godine,koji se uvek obraduje mom starijem sinu.I tako vraćajući se iz škole ovaj mališa mu skoči a on poče plakati grliti ga kao da mu je Janko pritrčao.Gledam ga sa kapije kako plače,držim Janka koji se smeška a ne može da potrči bratu, i puknem,suza za suzom,pobegnem da me ne vide al ne mogu da se smirim.I dok pišem o tome ,tako je teško,zlatni moji dečaci.I zbog svega ovoga moram da pokušam da mu pomognem jer mi smo hteli da se rodi,mi smo ti koji smo dužni da mu pružimo sve što mu treba.Moram da ucinim sve da on bude taj koji će potrčati i zagrliti brata.Od prvog dana kada su pre tri ipo godine rekli da neće preživeti,kada su mi ponudili sa četiri meseca ustanove gde ću moći da ga ostavim a da se ne borim za njega pa sve do danas verovao sam da mogu da mu pomognem i verujem da ću mu pomoći.Terapeuti koji rade sa njim su zadivljeni radom i napretkom,znači samo borba.Sve ovo što sam vam dosad pisao je sve ono što mi kao stena na srcu leži,moja,naša tužna priča,moja ispovest,ispovest jednog tužnog oca.
Нема коментара:
Постави коментар