Tri meseca je proslo nakon transplatacije Maticnim celijama.Prvih mesec dana je sledio oporavak jer nismo zeleli da pozurujemo sa vezbama i da se nesto iskomplikuje.Odabrali smo dva fizioterapeuta koji imaju dve razlicite metode rada,jedan nesto agresivniju dok je drugi za dosta blagu varijantu.Sa ovom prvom metodom smo upoznati jos pre i pokazala je da moze da donese dobre rezultate.Ono sto je vidno kao prvi napredak je to da konacno mozemo da vidimo njegove prstice.Naime Jankic je stalno drzao stisnute pesnice i ubrzo nakon same transplatacije on ih je pustio i sada i h stegne kada je uplasen ili uznemiren.Drugi mozda i najbitniji rezultat je da epi napada nema cak ni pri budjenju sto je veoma dobro.Ocekujemo i dobre rezultate nakon snimanja EEG-a, sto bi trebalo da nam potvrdi njegov napredak.Zadovoljstvo i nasa radost je bila jos veca kada je pokusao u vise navrata da komunicira sa nama pokazujuci glavom sta zeli.Bili smo iznenadjeni neocekujuci tako nesto ali je bilo divno razumetiga da zeli da izadje iz sobe ,da zeli vodu....
Svakoga dana pokusava da izgovori nesto i iako u tome neuspeva jos mogu se razaznati "mama, ba,vo" narocito pri jelu,tada se strasno rasprica.Najbolju komunikaciju ima sa bratom i tu pokusavamo da mu to bude najbolja vezba za govor.Ni sa vezbama nismo daleko.Kako je bilo na pocetku sada je sjajno.Navike koje je stekao vremenom tesko je iskoreniti ih i zadati nove.Ali svakodnevna vezbanja ga polako opustaju i on polako shvata sta treba da radi.U svemu je dosta cvrsci duze sedi uz nasu pomoc naravno, zadrzava glavu u pravom polozaju ali nas utome dosta koci njegova tvrdoglavost.
